Више десетина хиљада Јевреја, који су бежећи од репресије напустили некадашњи С С С Р, враћа се у Русију да учествује у економском буму, упркос новом таласу антисемитизма који се јавља у њиховој старој домовини.

С С С Р је током совјетске ере и посткомунистичког хаоса напустило око милион Јевреја који се сада враћају из Израела, САД и Европе, у нади да ће искористити нове вештине и старо знање за бизнис.

Не постоје прецизне статистике о томе колико их се вратило, каже за Ројтерс председник Руског јеврејског конгреса Јевгениј Сатановски али се сматра да је реч о 80.000-120.000 руских Јевреја. Израелска амабасада у Москви процењује да у Русији живи око 90.000 њихових грађана.

"Нове руске корпорације `лове` менаџере из целог света са западним искуством и руским `бекграундом`. Ти емигранти знају језик, стил живота и веома им је лако да се интегришу", истиче Сатановски.

Крах Совјетског Савеза донео је, међутим, нове феномене за руске Јевреје - скинхеде и ултрадесне групе које цртају свастике по зидовима и убацају Молотовљеве коктеле кроз прозоре синагога.

Напади на руске Јевреје, којих је око милион, и њихову имовину, 17 година од распада С С С Р расту, и бројно и према тежини, упозоравају лидери локалних заједница и организација за људска права.

"То су напади на синагоге, напади на гробља... У Русији се плашимо скинхеда и неонациста", каже московски рабин и председавајући Европске конференције рабина Пинчас Голдшмит.

Руска невладина организација СОВА процењује да су лане била 632 расно мотивисана напада и 67 убистава. Извршиоци су махом у црно обучени скинхеди, од којих су многи муслимани из бивших совјетских република на Кавказу и у централној Азији.

При томе се највећи број напада проглашава хулиганством и не кажњава по закону.

Антисемитизам се захуктао и раније ове године, током изборне кампање, када су освануле дестине сајтова и форума на којима су председнички кандидати проглашавани Јеврејима.

На мети најоштријих напада био је нови председник Русије Димитриј Медведев, за кога су тврдили да има јеврејске корене и да је стога неподобан да води земљу.

Борци за људска права нови талас антисемитизма повезују иначе са социјалним потресима који су пратили крах С С С Р.

"То је земља у којој је мрежа социјалног обезбеђења нестала преко ноћи", каже директор Националне конференције совјетских Јевреја Марк Левин. Он истиче да "много младих људи није видело будућност а те (нео-наци) групе давале су им осећај припадности и заједнице".

У Русију се вратио и Ари Розичнер који се раних седамдесетих са родитељима иселио из Украјине у Израел.

Он наводи да су се његова и емиграција из деведесетих година "концептуално разликовале" - његови родитељи су веровали у јеврејску државу а касније генерације одлазиле су зато што су "полице у супермаркетима биле празне".

Након што је радио у Израелу, САД и Јапану, Розичнер се настанио у Москви где је потпредседник за продају Џилет сателитске мреже (Гилат). Његови клијенти су и државне агенције које желе да доведу интернет до удаљених школа у Сибиру.

"Једном ногом сам овде, другом тамо. Породица ми је у Израелу, Москва је мегаполис, раздаљина је велика, и живот је скуп. Међутим, овде имам више могућности, Израел је као село", објашњава прелазак у Москву Розичнер.

Уз економску трансформацију, Розичнер указује и на велику промену званичног става према Јеврејима у Русији. Са њим се слаже и рабин Голдшмит који каже да се "већ виде конкретни кораци у правом смеру".